Vlasti u Beogradu planiraju gradnju novog naselja: Na Makišu će zidati novih 500.000 kvadrata

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda stavio je na rani javni uvid izmene i dopune Plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, na teritoriji opštine Čukarica. Rani javni uvid traje do 3. jula 2026. godine.

Na prostoru površine od oko 16 hektara planira se naselje za 6.280 stanovnika, sa 100.000 kvadrata poslovnog prostora, 400.000 kvadrata stambenog prostora, sa osnovnom školom i vrtićem.

Ceo prostor podeljen u dve zone

Planom je predviđena podela na dve primarne prostorno-funkcionalne celine.

Jedna zona povezaće komercijalne sadržaje sa stanovanjem. Ona će obuhvatiti prostor od skoro devet hektara. U toj zoni u planu je izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih kompatibilnih namena, koji, kako se navodi u Planu, ne narušavaju komfor stanovanja i životnu sredinu.

Planom je predviđena izgradnja objekata u ovoj zoni sa maksimalnom visinom venca do 32 metra, dok povučeni sprat može dostići visinu do 37 metara, što odgovara objektima od približno 10 do 12 spratova. Procena je da bi u ovoj zoni moglo da živi oko 6.280 stanovnika.

Zona 2 obuhvata površinu od oko 2,04 hektara i omeđena je ulicama Nova 30, Nova 32 i Nova 33. Ovde bi trebalo da bude kampus obrazovnih ustanova, osnovna škola i predškolska ustanova.

Predviđeno je da u predškolsku ustanovu ide oko 270 dece za uzrast od godinu dana do polaska u školu. Objekat osnovne škole projektovan je sa kapacitetom do 960 učenika, a predviđeno je da se radi samo u jednoj smeni.

Makiško polje - neiskorišćen prostor, nehigijensko naselje

Cilj ove izmene plana je, kako se navodi, aktiviranje neiskorišćenog prostora i stvaranje uslova za razvoj mešovitih gradskih centara, uz unapređenje urbanih i infrastrukturnih kapaciteta.

Kako se navodi u dokumentu u pogledu trenutnog stanja i načina korišćenja, ovo područje predstavlja pretežno neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište koje čine neuređene zelene površine, poljoprivredno zemljište i melioracioni kanali, uz evidentno prisustvo mestimičnih nekontrolisanih deponija otpada.

Naglašava se da se na lokaciji se nalazi i bespravno podignuto nehigijensko naselje sa objektima izvedenim od neadekvatnih i nestandardnih materijala. Uočeno je da se deo ovih objekata snabdeva električnom energijom i vodom putem improvizovanih alternativnih priključaka na tehničku infrastrukturu, što dodatno ugrožava bezbednost i sanitarne uslove na terenu.

Autori plana navode da ovde postoji visok nivo podzemnih voda i da nema primarne komunlane infrastrukture.

Nije poznato ko će biti investitor ovog projekta. U dostupnoj dokumentaciji navodi se samo da je obrađivač izmena i dopuna PDR-a arhitektonski studio Bureau Cube Partners iz Beograda.

Prema podacima iz katastra, vlasnici parcela koje obuhvataju ovaj projekat su fizička lica, koja nisu poznata javnosti, i grad Beograd.

Iako bi potencijalna gradnja mogla da ugrozi vodoizvorište, vlasti ne odustaju od urbanizacije ovog područja.

Podsećamo, još 2017. godine sproveden je arhitektonsko-urbanistički konkurs za budući izgled Makiškog polja. Konkurs je završen, odabrano je prvonagrađeno rešenje i dobijen koncept razvoja ovog prostora u budućnosti, istakao je tada glavni gradski arhitekta Milutin Folić, prenosi eKapija.

Kako su mediji pisali, planski osnov za razvoj ovog šireg područja (koje ukupno obuhvata 680 ha) omogućen je nakon Studije Instituta "Jaroslav Černi", kojom je granica užeg pojasa zaštite vodoizvorišta pomerena do Obrenovačkog puta.

Za područje Makiškog polja, interesovanje je pokazao i Bogoljub Karić. On je na ovom mestu hteo da gradi svoj Tesla grad, ali se od toga odustalo 2021. godine. Stručnjaci, građani, nevladine organizacije i nekoliko opozicionih stranaka su se kontinuirano protivili izgradnji Tesla grada koji bi, smatraju, neminovno ugrozio najveće beogradsko vodoizvorište, a time i snabdevanje Beograđana pitkom vodom.